Хрњица Мујо и Сењанин Иван 0001    Уродила билица шеница 0002    Покрај Глине, испод Алатуше, 0003    У лукама Хрњице Мујана, 0004    Куд родила, боље дозорила. 0005    Једно јутро Мујо подранио, 0006    У одају брата дозивао: 0007    „Мој Халилу, мој брате рођени! 0008    Хајд’ појаши врана брез биљега, 0009    Гони врана по нашој Кладуши, 0010    Па подигни тријест дјевојака, 0011    Све под избор по нашој Кладуши, 0012    И пред њима Ајку Карајкову, 0013    Липу Ајку, моју јауклију, 0014    Понеси им тридесет српова, 0015    Да жењемо билицу шеницу.“ 0016    Оде Халил, узјаха гаврана, 0017    Па позовну тријест дивојака, 0018    И пред њима Ајку Карајкову, 0019    Доведе их кули и авлији. 0020    Подиже се из оџака Мујо 0021    И подиже све шест братинаца, 0022    Узе Мујо тријест дивојака, 0023    Па одведе своје жетаоце. 0024    Кад сађоше у луке шеници, 0025    Доведе их црљеној јабуци, 0026    Под јабуком прожеше шеницу. 0027    Хрњица Мујо сједе под јабуку, 0028    А дивојке коло уфатише, 0029    Под јабуком коло поиграше, 0030    За српове онда прифатише. 0031    Заведе их Мујо у шеницу, 0032    Ударише, па жењу шеницу, 0033    Врати с’ Мујо, сиде под јабуку, 0034    Њему жење тријест дивојака, 0035    Ужа мећу браћа Хрњичина, 0036    Ужа мећу, снопље исправљају. 0037    Ко не жење билице шенице? 0038    Не жење је Хрњица Мујица, 0039    Нити липа Ајка Карајкова. 0040    Та дјевојка по стрништу хода, 0041    Гледа је Мујо, с њом се разговара. 0042    Кад је жарко искочило сунце, 0043    Гледа Мујо уз поље Кладуши, 0044    Помоли се тридесет момака, 0045    Све по избор младих Кладушана, 0046    Пошли момци на жетву Хрњици. 0047    Сваки својој пошо јауклији, 0048    У свакога пушка на рамену, 0049    Они носе тридесет српова. 0050    Кад Хрњици дошли и јабуци, 0051    Дочека их под јабуком Мујо, 0052    Под јабуком пушке оставише. 0053    Заведе их у шеницу Мујо, 0054    Сваког својом сведе јауклијом, 0055    На слог момка и дивојку метну. 0056    У мах му пође тридесет слогова, 0057    Па се врати, сједе под јабуку, 0058    А сејири своје жетаоце. 0059    Кад погледа кули у Кладушу, 0060    Помоли се сестра Хрњичина 0061    И још уз њу четири слушкиње, 0062    Оне носе ручак жетаоцем. 0063    Дочека их код јабуке Мујо, 0064    На двоје им ручак разметнуо, 0065    Башка момци, а башка дивојке, 0066    Па позовну Мујо жетаоце, 0067    Већ сједоше, па се наједоше. 0068    Онда момци луле запалише, 0069    А дивојке коло уфатише, 0070    Често пушка пали код јабуке. 0071    За српове опет прифатише, 0072    Они жењу билицу шеницу, 0073    Све Хрњица сједи под јабуком. 0074    Када њима по дана пасало, 0075    Кад погледа од јабуке Мујо, 0076    Мујо гледа низ поље Петрињи, 0077    Кад ли бутум поље поцрнило, 0078    Он опази Хенкалића бана 0079    Од Карловца града бијелога. 0080    Намах Муји зло на уми било, 0081    Па одјекну од јабуке Мујо, 0082    Грозне сузе њему полетише, 0083    Па подвикну код јабуке Мујо: 0084    „Ајме браћо, моји Кладушани, 0085    Цуре наше, ка и сестре моје, 0086    Ето на нас тешка невримена!“ 0087    То им рече, потече Кладуши. 0088    Кад видише момци и дивојке, 0089    Ту се они у чуду зачудише, 0090    Што повиче од јабуке Мујо, 0091    Погледаше низ поље зелено, 0092    Али бутум поље поцрнило, 0093    Зацвилише кићене дивојке, 0094    Стаде вика Ајке Карајкове: 0095    „Хрњица Мујо, од Крајине главо! 0096    Јунак ниси, колико те фале, 0097    Од ког бижиш кули у Кладушу? 0098    Ком остављаш тријест дивојака 0099    И тридесет наших Кладушана 0100    И Ајкушу своју јауклију? 0101    Ја сам женска на стрништу глава, 0102    Да ја ишто имам од оружја, 0103    Не би тебе оставила, Мујо, 0104    Волила би изгубити главу.“ 0105    Онда Муји сузе полетише, 0106    Па се натраг Мујо повратио: 0107    „Давор Ајко, моја јауклијо! 0108    Није васке оставио Мујо, 0109    Што је Муји жао погинути; 0110    Ван се ј’ Мујо кули појагмио, 0111    Не би л’ тамо коња ујагмио, 0112    Свима би вам помоћ учинло. 0113    Кад је тако, моје миловање, 0114    Данас васке оставити не ћу, 0115    Волим код вас изгубити главу.“ 0116    Па повика своје жетаоце: 0117    „Нос’те, браћо, снопље и шеницу, 0118    Да од снопља шанац направимо, 0119    Да из снопља бана дочекамо, 0120    Да се с њиме мушки погодимо 0121    Ил мушкије главе погубимо, 0122    Нек о нами говори Крајина.“ 0123    Потекоше момци и дивојке, 0124    Понесоше снопље и шеницу, 0125    Код јабуке шанац начинише. 0126    Док у шанац они ускочише, 0127    Уведоше кићене дивојке, 0128    Ал наћера Хенкалићу бане, 0129    А дочека из шенице Мујо. 0130    Тријест и шест отрже пушака, 0131    Тридесет му обори усара. 0132    Па се прво измакнуо бане. 0133    Стаде вика у шеници Мује: 0134    „Кладушани, моја браћо драга! 0135    Свак одбаци пушку пред дивојку, 0136    Да из шанца, браћо, искочимо, 0137    И усаре мртве покупимо, 0138    Да ми с њима шанац потврдимо.“ 0139    Док из шанца они искочише 0140    И усаре мртве покупише, 0141    И док с њима шанац потврдише, 0142    Истом опет у шанац скочише, 0143    А дивојке пушке принабише, 0144    Ал наћера Хенкалићу бане, 0145    А брани се из шенице Мујо. 0146    Три пута се бане наћерао, 0147    Све се брани из шенице Мујо, 0148    Деведесет обори усара, 0149    Далеко се бане измакнуо, 0150    Из све главе бане повикује: 0151    „Хрњица Мујо, курвино копиле! 0152    Право мени по истини кажи: 0153    Кол’ко друштво имаш код себека? 0154    Је л’ ти ико до сад погинуо, 0155    Је ли ико рана допануо?“ 0156    Јавља му се из шенице Мујо: 0157    „Удри бане, немој дангубити! 0158    Још ми нико није погинуо.“ 0159    Тако с’ Мујо с баном приговара. 0160    Кад погледа низ поље зелено: 0161    Кад зелено поље поцрнило, 0162    Види Мујо Карловић-Николу 0163    И уз њега хиљаду пишаца, 0164    Грозне Муји сузе ударише: 0165    „Куку браћо, моји Кладушани! 0166    Ето на нас Карловић-Николе, 0167    Ето пред њим влашке пишадије, 0168    Пишадије, наше изгибије, 0169    Не шал’те се, моји Кладушани!“ 0170    Истом тако друштво утврдио, 0171    Ал наћера Карловић Никола, 0172    А дочека из шенице Мујо, 0173    Тридесет му обори пишаца. 0174    Која фајда, кад је оборио, 0175    Кад за шанац они прифатише, 0176    С њима с’ гони из шенице Мујо, 0177    А дивојке пушке набијају. 0178    Која фајда, што се гони Мујо, 0179    Црна с’ гора побити не море: 0180    Погибе му петн’ест Кладушана. 0181    У мах паде тријест дивојака; 0182    Ал подвикну Ајкуша дивојка: 0183    „О Хрњица, од Крајине главо, 0184    Деде, Мујо, да се халалимо!“ 0185    Јер три пушке Ајку ошинуше. 0186    Док погину Ајка Карајкова, 0187    Већ нестало праха и олова, 0188    Па повика у шеници Мајо: 0189    „Давор’ браћо, моји Кладушани! 0190    Дивојке су лигом изгинуле, 0191    А нестало праха и олова. 0192    Свак побаци пушку у шеницу, 0193    Па за голо гвожђе прифатите, 0194    Мушки ћемо на њих ударити.“ 0195    Кад потече из шенице Мујо, 0196    За њим све шест пође братинаца, 0197    А за њима петн’ест Кладушана; 0198    Ал дочека Карловић Никола, 0199    Ал наћера Хенкалићу бане, 0200    Бранећи се код јабуке Мујо 0201    Погину му петнејст Кладушана, 0202    И Хрњици крила отпадоше, 0203    Пофаташе браћу Хрњичину, 0204    И Хрњици на плећа скочише. 0205    Ту је бане добро задобио. 0206    Што је ћио, то је учинио, 0207    Уфатио седам Хрњичића, 0208    Којих грђих на Крајини нема. 0209    На Кладуши пуцају топови, 0210    Све се диже ларма од Кладуше, 0211    А веш сунце паде за планину. 0212    Оде бане низ поље Петрињи 0213    И одведе седам Хрњичића, 0214    Тавном ноћи до Карловца сађе. 0215    Завргоше шенлук и весеље, 0216    На Карловцу пуцају топови, 0217    Ту је бане пиће положио, 0218    Сву ноћ они хладно пили вино. 0219    Све то гледа Хрњица Мујане 0220    И његових све шест братинаца, 0221    Па му вели Хенкалићу бане: 0222    „Хрњица Мујо, погано плетиво! 0223    Чекај, Мујо, до жаркога сунца, 0224    Сутра нами освиће недиља, 0225    Водит ћу те цркви намастиру, 0226    Код цркве вас на коље дигнути.“ 0227    Кад им жарко огрануло сунце. 0228    Опрема се Хенкалићу бане, 0229    Да их води цркви намастиру. 0230    Мало вриме а дуго не било, 0231    А цвркнуше чавли по калдрми, 0232    Од авлије с’ отворише врата, 0233    Помоли се Сењанин Иване, 0234    За њим уђе тридесет усара, 0235    Разјахаше ате у авлији, 0236    Дочека их Хенкалићу бане, 0237    С њим сједоше, па се поздравише, 0238    У авлији пиће разложише. 0239    Бану вели Сењанин Иване: 0240    „Господине, Хенкалићу бане, 0241    Какво ти је шенлук и весеље?“ 0242    Све му бане по истини каже: 0243    „Синоћ касно добро задобио: 0244    Уфатио седам Хрњичица, 0245    Којих грђих на Крајини нема. 0246    Види Мује, сједи у авлији, 0247    А до њега све шест братинаца.“ 0248    Насмија се Иван капетане: 0249    „Нека бане, вридан господине! 0250    Ал те молим, вридан господине, 0251    Какво си им право одсудио? 0252    Хо’ш их на дно врћи од тавнице, 0253    Али ћеш им глави кидисати?“ 0254    Њему бане приче бесидити: 0255    „Наш Иване, наш господичићу! 0256    Ја сам њима право поставио: 0257    Мећати их у тавницу не ћу, 0258    Веш их свести цркви намастиру, 0259    Хрњичиће на коље дигнути, 0260    Затрти им племе на Кладуши.“ 0261    Онда вели Иван капетане: 0262    „Господине, Хенкалићу бане! 0263    Прави си јунак, а паметан ниси. 0264    Да ти хоћеш мене послушати, 0265    Немој њима глави кидисати. 0266    Тај је Мујо од Крајине глава, 0267    Крајишници ка и мрки вуци, 0268    У Мује је млого побратима, 0269    За њег знаде девлет у Стамболу. 0270    Ја се бојим, бане господине, 0271    Кад се дигну на алаје Турци 0272    Од Глинице до воде Бистрице, 0273    Од дну Лике па до Врховина, 0274    Карловац ће земљом поравнити, 0275    Нашег краља с царем завадити. 0276    Ко ће тому џевап учинити? 0277    Ван им немој глави кидисати, 0278    Продај ми их за новце готове, 0279    Да их Сењу водим бијеломе. 0280    У мене има на мору ђемија, 0281    Да прикујем Мују на ђемију 0282    И његових све шест братинаца, 0283    Нека тегле’ по мору галију, 0284    Док су им живе на рамену главе, 0285    За то Турци завидити не ће.“ 0286    Кад чу бане, што Иван дивани, 0287    Онда вели бане господине: 0288    „Наш Иване, дуко најмилија, 0289    Најмилија и најпаметнија! 0290    Све је тако, Иван-капетане, 0291    Џаба ти их през паре динара, 0292    Само их немој отпуштити живе!“ 0293    То Ивану врло мило било, 0294    Намах Иван на ноге скочио, 0295    Узе Иван седам Хрњичића, 0296    Оде Иван Сењу каменоме. 0297    Када Сењу сађе каменоме, 0298    Хрњичиће метну у тавницу, 0299    Држо их је за недиљу дана. 0300    Док му стиже на мору ђемија, 0301    Сведе Мују на дебело море, 0302    Па прикова Мују на ђемију 0303    И његових све шест братинаца, 0304    Отиште их на дебело море, 0305    Нека тегле по мору галију. 0306    То се чудо чуло по Крајини, 0307    То се чуло на широку Лику. 0308    Дајо му је Козлић Хурамага, 0309    Подиже се ага са Удбине, 0310    Па он узе мајку Хрњичину 0311    И сестру му Ајку са Кладуше, 0312    Оста им пуста на Кладуши кула. 0313    Тегли Мујо по мору галију 0314    Све дан по дан за седам година, 0315    Када осма настаде година, 0316    Заврже Иван шенлук и весеље: 0317    Јер се жени Иван капетане, 0318    Он испроси кићену дивојку 0319    Изнад Бага, из Папка камена, 0320    Он испроси Ружица дивојку, 0321    Липу Ружу Павла капетана. 0322    Рок ставио за пун мјесец дана, 0323    Па се врати Сењу каменоме, 0324    Па се спрема за недиљу дана. 0325    Када друга настала недиља, 0326    Стиже му књига од Папка камена 0327    Од пунице и китли Ружице. 0328    Што су њему у књизи писале: 0329    „Господине, Иван-капетане! 0330    Кад си моју Ружу испросио 0331    И отишо Сењу каменоме, 0332    Прдаче се с нами маџарице: 0333    У ње ј’ млого муштерија било, 0334    Седам је је бана запросило, 0335    Ја сам теби Ружу поклонила. 0336    Сад с’ прдаче с нами маџарице, 0337    Од наске су писму испивале: 0338    ,Бака нама кићене Ружице! 0339    Седам је је бана запросило, 0340    Она бану не ће ни једноме, 0341    Веће рече Иван-капетану, 0342    За Ивана, сењску маџарицу!’ 0343    Теби веле, да си маџарица, 0344    Не веле ти, да си јунак прави. 0345    Сад не купи кићених сватова, 0346    Па ти нејди Папку по дивојку, 0347    Ван ето ти, што с’ у књизи пише: 0348    Ти се кажеш, да си јунак прави, 0349    У тебе има на мору ђемија, 0350    На ђемији сужњи невољници, 0351    А некаквих седам Хрњичица. 0352    Сад ако ’ш се Ружом оженити, 0353    Ти поврати на мору ђемију, 0354    Откуј са ње седам Хрњичића, 0355    Придржи их за петнаест дана, 0356    Па подигни кићене сватове, 0357    У сватове седам дивојака, 0358    Међу њима сестрицу Јелицу, 0359    Поведи их амо у сватове, 0360    Узми собом браћа Хрњичиће, 0361    Нека воде коње под дивојкам, 0362    Брата Мују метни пред ђогата, 0363    Нека води под Јелом ђогата, 0364    Тако сађи Папку по дивојку, 0365    Нек те виде у Папку маџарке, 0366    Ал си прави јунак на мејдану, 0367    Ал си, Иване, сењска маџарица.“ 0368    Када Иван књигу пригледао, 0369    Књигу гледа, главом помахује, 0370    Сам говори, а сам одговара: 0371    „Сад никако Мују повратити, 0372    А ружније цуру оставити. 0373    Руже липе оставити не ћу, 0374    Волим натраг Мују повратити.“ 0375    Па добави на мору ђемију, 0376    С ње откова седам Хрњичића, 0377    Изведе их у кулу камену, 0378    Он их држи за петнаест дана, 0379    Па подиже кићене сватове, 0380    И поведе седам дивојака, 0381    Па нареди браћу Хрњичиће, 0382    Да они воде коње под дивојкам, 0383    А Мујана метну пред ђогата, 0384    Да он води по Јелом ђогата. 0385    Свој му браћи одришио руке, 0386    Сам је Мујо руку савезатих. 0387    Отискоше кићени сватови, 0388    Мујо води под Јелом ђогата, 0389    Тужан сужањ главу обисио, 0390    Врани му пали по рамених брци. 0391    Путоваше литни дан до подне, 0392    На њег Јела наћера ђогата, 0393    Па Хрњици тихо проговара: 0394    „Хрњица Мујо, од Крајине главо! 0395    Јунак ниси, колико те фале, 0396    Што си, Мујо, обисио главу? 0397    Дигни главу, погледај дивојку, 0398    Вид’де Јеле, сестре Иванове!“ 0399    Хрњица јој тихо одговара: 0400    „Прођ’ се, Јеле, змија те ујела! 0401    Мени није до што но је теби. 0402    Мен’ је тешка мука додијала, 0403    Конопци ми руке преглодали, 0404    На голе се кости ослонили, 0405    Вид’ Ивана, брата рођенога!“ 0406    Опет Јеле тихо проговара: 0407    „О Мујане, од Крајине главо, 0408    Дигни главу, погледај дивојку! 0409    Ти се не бој Иван-капетана, 0410    Док год Јелу чујеш на ђогату. 0411    Знаш ли, Мујо, од Крајине главо, 0412    Ево има три године дана, 0413    Да сам тебе Богом побратила. 0414    Још те брату отказала нисам, 0415    Погледај ме, ка и сестру своју.“ 0416    Насмија се код ђогата Мујо: 0417    „Давор’ Јеле, моја посестримо! 0418    Ако ми хиле не ћеш учинити, 0419    Ја ћу теби за братство примити.“ 0420    „ „Не ћу, Мујо, вјеру ти задајем.“ “ 0421    Истом с’ Мујо с Јелом преговара, 0422    Стаде вика Иван-капетана: 0423    „О ти Мујо, погано плетиво, 0424    Дост’ је твоје петљаније било!“ 0425    На њег Иван поћера кулаша, 0426    Па фати се сабље од појаса, 0427    Прид њег Јела направи ђогата: 0428    „Стан’ Иване, мој брате рођени, 0429    Немој Муји глави кидисати!. 0430    Знаш, Иване, мој брате једини! 0431    Плашив се је ђого пригодио, 0432    Да ми није Мује прид ђогатом, 0433    Ја би до сад пала са ђогата. 0434    Мој Иване, мој брате једини, 0435    Тако т’ среће и Бога једнога, 0436    Немој мени глави кидисати! 0437    Али ево три године дана, 0438    Ја сам овог Мују побратила, 0439    Хрњица ми за братство примио, 0440    Злом ме вољом није погледао, 0441    Ван ме гледа ко сестру једину.“ 0442    Насмија се Иван капетане: 0443    „О Хрњица, нови побратиме, 0444    Само ми немој хиле учинити!“ 0445    Вели њему Мујо код ђогата: 0446    „Не бој ми се, драги побратиме, 0447    Небој с’ хиле од свог побратима! 0448    Ја би за те главу изгубио.“ 0449    Путоваше до првог конака, 0450    Ту му Иван одришио руке. 0451    Ноћ ноћили, рано подранили, 0452    Отискоше Папку по дивојку, 0453    Вавик Мујо иде прид ђогатом. 0454    Кад стигоше Папку каменоме, 0455    Разјахаше кићени сватови. 0456    Сви долазе у Папку маџари, 0457    Све гледају Мују и Ивана, 0458    Сви рекоше, да је јунак прави, 0459    Да јунака нема над његака, 0460    Кад је Иван Мују уфатио 0461    И довео Папку у сватове. 0462    Ноћ ноћили кићени сватови, 0463    Ноћ ноћили и дигли дивојку, 0464    Отискоше Сењу каменоме. 0465    Стиже Иван Сењу каменоме, 0466    Па заврже шенлук и весеље. 0467    Кад проведе шенлук и весеље, 0468    Вид’де Јеле, сестре Иванове! 0469    Ивану је брату полетила 0470    И Ружица љуба Иванова. 0471    Јелица му тихо проговара: 0472    „Мој Иване, мој рођени брате! 0473    Ја те молим како старијега, 0474    Дај послушај сестре јединице 0475    И Ружице своје на оџаку! 0476    У тебе је под кулом тавница, 0477    У тавници тридесет сужања, 0478    Седам браће, седам Хрњичића: 0479    Дај отвори од тавнице врата, 0480    Све изведи сужње из тавнице 0481    И Хрњицу нашег побратима, 0482    Па их пушти през паре динара, 0483    Ни пораз шта, већ пораз јунаштва, 0484    Нек свак иде својој домовини! 0485    То ће с’ чути по нашем ћенару, 0486    То ће с’ чути по турској Крајини, 0487    Свак ће рећи, да си јунак прави.“ 0488    Насмија се Иван капетане: 0489    „Хоћу, Јеле, сестро јединице, 0490    Ја ћу тебе данас послушати.“ 0491    Па изведе у кулу Хрњицу 0492    И његових све шест братинаца, 0493    И повади сужње из тавнице, 0494    Ту их држо за недиљу дана. 0495    Липо их је Иван оправио: 0496    Сваког сужња добро заодио 0497    И под сваког коња подмакнуо, 0498    А најбоље седам Хрњичића. 0499    Понајбоље Мују даровао, 0500    Ђогата му коња поклонио: 0501    „Хајде, Мујо, Богом побратиме, 0502    Нек сам стеко таког побратима! 0503    Ја вас пуштих през паре динара, 0504    Ни пораз шта, већ пораз јунаштва.“ 0505    Пак је с њиме братство утврдио. 0506    Тад је Мујо стиго на Кладушу 0507    И извео све шест братинаца. 0508    Док им главе у животу биле, 0509    Држали се Иван и Хрњица, 0510    Држали се ка браћа рођена. 0511    Често му је Мујо доходио, 0512    А и Иван Мују полазио. 0513    Кад му ј’ Иван стиго на Кладушу, 0514    Код њег био три недиље дана, 0515    Онда ј’ с њиме ишо на Удбину, 0516    На Удбину бега Мустајбегу 0517    И дајиџи Козлић-Хурамаги, 0518    Сваки му је коња поклонио. 0519    Врло су се побре миловали, 0520    А често се јесу састајали, 0521    Док су годиц у животу били.